Istorija kluba

RUKOMETNI KLUB ŽELEZNIČAR nastao je kao sekcija u okviru istoimenog Fiskulturnog društva, 26. jula 1949. kada je u Zaječaru i odigrao svoju prvu utakmicu na prvenstvu železničara i metalaca Srbije u velikom rukometu. Za vođu sekcije izabran je Dobrosav Marković Fari, dok je glavni instruktor rukometa bio Branimir Mitić.

U periodu do 1958. kada se veliki rukomet tiho ugasio, Železničar je bio jedan od vodećih klubova na području tadašnje Jugoslavije. Predvođen legendama niškog rukometa Milojevićem, Lajšićem, Ristićem, Dinićem, Mitićem, Arsenijevićem, Železničar je dva puta bio vicešampion države, 1953. i 1954.

U malom rukometu, Železničar je nastupao od 1952. Šest godina kasnije uključuje se u zvanična takmičenja Rukometnog saveza Jugoslavije, da bi član Savezne lige prvi put postao u sezoni 1964/65. Bila je to ekipa legendarnog trenera Miloša Mladenovića Miće, u kojoj je branio, tada početnik, kasnije trofejni golman, reprezentativac, trener i selektor, Zoran Tuta Živković. U narednom periodu, «Želja» je u više navrata ispadao iz elitnog ranga i vraćao se u njega, da bi od 1974. dolaskom na mesto predsednika Petra Seratlića, jednog od najuspešnijih sportskih radnika Niša svih vremena, počelo zlatno doba u istoriji kluba, u kome je Železničar predstavljao jedan od najkvalitetnijih klubova u Jugoslaviji, osvojio čak pet trofeja u nacionalnom Kupu, a 1978. igrao u finalu Kupa pobednika kupova Evrope.

Teško je nabrojati sve igrače koji su ostavili dubok trag u niškom rukometu. Najblistaviju igračku karijeru izgradio je Časlav Grubić, dugogodišnji reprezentativac, ali su i imena Zorana, Aleksandra, Dragoslava Živkovića, Dragana Mladenovića, Svemira Šarčevića, Dragoslava, Paja i Ljubomira Pavlovića, Svetozara Pešića, Dobrice Grozdanovića, Predraga Kneževića, Joške Petkovića, Dušana Kostića, Rolanda Pušnika, Andraša Mađara, Dalibora Brajdića, Siniše Prokića, Zorana Stojiljkovića, Miloša Stanića, Ivana Lapčevića, Vladimira Stanojevića, Slobodana Milosavljevića, Gorana Stevanovića, Slobodana Mladenovića, Miodraga Radivojevića ostavila dubok trag u niškom rukometu. Železničar je neprestano bio u vrhu domaćeg šampionata, a najveći uspeh ostvario je 1998. kada se plasirao u finale plej-ofa, gde je poražen od Crvene zvezde, pa je osvojena vicešampionska titula. Trofeje u domaćem Kupu «Želja» je osvajao 1978. 1982. 1985. 1997. 1999. i 2014. godine. Bio je čest učesnik na međunarodnoj sceni, a još se pamte spektakularne utakmice u Nišu protv švedskog Halmštada, rumunskog Dinama iz Bukurešta, nemačkog Lemga, slovenačkog Prulea, danskog Gudmea... Ipak, najveći uspeh ostvaren je 1978. Železničar se preko izraelskog Makabija, čehoslovačke Strojarne Martini i francuskog Meca plasirao u finale Kupa pobednika kupova Evrope, gde je 4. maja 1978. u Dortmundu, u «Vestfalen areni» pred 14.000 gledalaca, poražen od nemačkog Gumersbaha sa 15:13. Ostalo je upamćeno da je niški klub od 12. minuta igrao sa igračem manje zbog isknjučenja Dragoslava Pavlovića bez prava zamene

Početak 21. veka i odlazak iz kluba Petra Seratlića označili su i početak najtežeg perioda u istoriji kluba. Plasman u četvrtfinale Čelendž kupa 2005. bio je samo jedan svetli trenutak u godinama u kojima je iz kluba otišlo na desetine talentovanih igrača, a Jugopetrol Železničar zapadao u sve veću finansjsku krizu. «Želja» je 2007. ispao iz Super lige Srbije, a dve godine kasnije, fuzionisan je sa ORK Nišom i nastao je Rukometni klub Naisus.

Ipak, posle dve neuspešne sezone veštačkog projekta, došlo je do korenitih promena u upravi kluba. Na sednici Skupštine, održanoj 5. decembra 2011. godine, klub je ponovo dobio slavno ime Železničara, sa ciljem da u najskorijem periodu ponovo predstavlja jedan od najuspešnijih niških sportskih, ali i srpskih rukometnih kolektiva. Svakodnevni napori aktuelnog rukovodstva “Želje” doprineli su organizacionoj, finansijskoj i rezultatskoj stabilizaciji kluba, koja je kulminirala osvajanjem šestog trofeja nacionalnog Kupa, na finalnom turniru u Nišu, početkom juna 2014. godine, čime je izboren plasman na međunarodnu scenu, posle osam godina odsustva.