Rukometaši Železničara ”zimuju” na drugom mestu ARKUS lige. U 14 odigranih kola, osvojili su 20 bodova, zabeležili devet pobeda, dva remija i tri poraza, uz eliminaciju u šesnaestini finala Čelendž kupa od češke Karvine.

Nekoliko ”crtica” obeležilo je minulu jesen Nišlija. Turbulentan početak, ali i sjajna serija u finišu, od osam vezanih utakmica bez poraza u prvenstvu. Poslednji put Nišlije su pognutih glava napustile teren još 19. oktobra u Subotici. ”Želja” je imao stopostotan učinak na domaćem terenu, ostvario svih osam pobeda, računajući i pomenuti duel sa Česima u Evropi, a više nego ubedljivo je najefikasniji tim domaćeg prvenstva, pošto je postigao 433 gola, 31 po meču, što je 41 gol više od sledećeih ekipa po efikasnosti u ligi! Tačno polovina utakmica Železničara u ligi bila je krajnje dramatična, bukvalno na jednu loptu, a iz većine su Nišlije izašle zadovoljnije od svojih rivala, što govori o pobedničom karakteru u redovima sedmostrukog osvajača nacionalnog kupa.

A sve je počelo letos, totalnim ”resetovanjem” u klubu, potpunom promenom uprave i dolaskom na mesto šefa stručnog štaba Đorđa Teodorovića, nekadašnjeg dugogodišnjeg ”pečalbara” u Norveškoj, koji je prethodne sezone Metaloplastiku doveo do drugog mesta i plasmana u regionalnu SEHA ligu, a onda nenadano ostao bez posla.

-Znate, nekada se u životu kockice same od sebe slože. Početkom avgusta me je kontaktirao Ljuba Pavlović, i već posle par uvodnih rečenica sam shvatio da je to ono zbog čega sam se i vratio u Srbiju. Njegovo viđenje rehabilitacije i razvoja Železničara mi je zvučalo toliko realno i zdravo, baš onako kao sam i sàm navikao da funkcionišem u Norveškoj. Moram to još jednom da napomenem, za mene je Železničar jedna od svetinja srpskog rukometa. Tradicija koju ovaj klub poseduje, nešto je što obavezuje na ozbiljnost i predanost u radu. Tako da se ni na trenutak nisam mislio, odmah sam se preselio u Niš. I sam dolazak u ovaj grad bio je za mene izuzetno pozitivan doživljaj. Valjda zbog mog dugog boravka van otadžbine, ali i svoje južnjačke duše, Niš je u meni probudio sva ona najlepša osećanja koja sam iz stare države poneo u ”beli svet”-priseća se Teodorović početaka u ”Želji” koji nisu bili nimalo bajni.

Druge ekipe već su bile u jeku priprema, a njega je u Čairu zateklo svega nekoliko igrača, i to ne baš u dobrom fizičom stanju:

-Sa sportske strane, imali smo zaista pune ruke posla. Po preuzimanju ekipe bio sam, najblaže rečeno, zatečen. Fizički, igrači su bili u jezivom stanju. I sam broj igrača kojima smo raspolagali na treninzima bio je zastrašujuće mali. U jednom momentu mi se činilo da je sve ovo nemoguća misija. Međutim, kada gradite kako valja, mirno i strpljivo, onda to uvek donosi rezultate. Od samog početka, naš najveći kvalitet je bio izbor ljudi koji će upravljati brodom. Predsednik kluba Ljuba Pavlović je zaista čovek od kredibiliteta. Njemu možete verovati, on zrači ozbiljnošću i poznavanjem celokupne materije. Za svog najbližeg saradnika je izabrao dugogodišnjeg sportskog novinara Dušana Jocića. To je apsolutno bio pun pogodak. Dule je oličje profesionalca koji Železničar voli bezgranično. Za mene lično, to je predstavljalo saradnju sa čovekom koji ima skandinavske radne navike. Nisam se nadao da ću u srpskom rukometu naići na takav profil saradnika, a to daje nadu da zajedno možemo napraviti nešto veliko-biranim rečima cenjeni stručnjak govori o najbližim saradnicima, a zatim se okrenuo članovima stručnog štaba:

-Ukoliko najbliži saradnici nisu ljudi u koje imate potpuno poverenje, onda je te projekte skoro nemoguće uspešno ostvarivati. Za pomoćnog trenera odabrali smo Nebojšu Bokića. Od prvog trenutka mi je bilo jasno da se rukometno potpuno razumemo. Njegova lojalnost prema klubu i prema meni kao šefu stručnog štaba je za najveći respekt. On je u Železničaru proživeo i najsvetlije i najtamnije trenutke i njegovo iskustvo je dragoceno. Igrači ga obožavaju i on je taj koji stvara pozitivnu atmosferu u ekipi. Zatim je usledio dolazak Ivana Gajića za trenera golmana. Biram reči, ali mi se čini da je samo jedna reč koja bi na pravi način mogla da opoše ovaj potez: Vrh! Gaja je temelj, kvalitet, iskren, ma, ljudina! Da bismo kompletirali stručni štab, tragali smo za čovekom koji bi, uz nase smernice, ekipu mogao fizički da pripremi na najozbiljniji mogući način. I tu smo uspeli da pronađemo saradnika sa izuzetnim kvalitetom. Izbor je pao na Stevana Stamenkovica. On je duša od čoveka u telu ratnika.Najzad, fizioterapeut Dragan Milojković je još jedan nosilac kontinuiteta u radu stručnog štaba. Popularni Dugi je izuzetno stručan, a takođe omiljen među igračima. 

Ipak, ”Želja” je već u prvih šest kola imao tri poraza, i to, zanimljivo, od ekipa koje su sada, na polusezoni, maltene u zoni plej-auta, poslednjeplasirane Crvene zvezde, Proletera i Spartaka. Period po povratku iz Subotice bio je dramatičan i ”Želji” se bukvalno dogodilo da ono što je moglo da ih ubije, zapravo ih je ojačalo:

-Početak takmičarske sezone nam je došao prebrzo. Posle samo tri nedelje zajedničkog rada, ušli smo u borbu za bodove. Nije bilo realno da nastupimo kvalitetno. Mučili smo se, gubili i pobeđivali. Protiv Pazara tešom mukom, golom osam sekundi pre kraja, osvojili bodove u Čairu. Ali, najveći problem predstavljao je novi režim rada. Igrači nisu bili naviknuti na ovakvu vrstu profesionalizma i bilo nam je potrebno vreme koje u stvarnosti nismo imali. Dva vezana poraza na gostovanjima probudila su lošiju stranu karaktera kod nekolicine igrača i to je moglo da se pretvori u veliki problem. Mi u stručnom štabu nismo želeli da odstupamo od napornog rada, bez obzira na trenutne rezultate koji su bili ogledalo fizičke nepripremljenosti ekipe i nedovoljnog vremena za uigravanje. Ali znate, nekada ljudi probaju da idu linijom manjeg otpora, što je potpuno razumljivo. Ono što je bilo presudno u tom momentu jeste podrška koju je stručni štab dobijao od rukovodstva. Ona je bila bezrezervna-priseća se Teodorović.

A onda su Nišlije ušle u nezadrživu seriju:

-Od kraja oktobra mi više nismo znali za poraz. Dolazak Ace Stojanovića, koji se, igrački i ljudski, potpuno uklopio u ekipu i iz svakog saigrača izvukao još više, mnogo nam je značio. Redom su padali Partizan, Obilić, Dinamo u Pančevu, Kikinda, Proleter i Dubočica, a sa teških gostovanja u Kostolcu i Novom Pazaru vraćali smo se neporaženi. Poslednje tri pobede na domaćem terenu smo ostvarili ukupnom gol razlikom plus 38! U jeku svih tih okršaja, uspeli smo u Čairu da na pleća oborimo i jako kvalitetnu ekipu Banjika iz češke Karvine. Pobeda od dva gola razlike nije nam bila dovoljna da prezimimo u Evropi, ali su te dve utakmice sa, u tom momentu, realno jačim protivnikom, nama donele pravi vetar u ledja. Igraci su postali svesni da se mogu nadigravati i sa znatno jačim ekipama i takvo iskustvo preneli su u domaću ligu. Moram, ipak, da izdvojim utakmicu sa Dubočicom u Nišu. Tu je ”Želja” pokazao svu svoju snagu i silno se predstavio pred nastavak domaćeg takmičenja koje nas čeka od 1. februara.

Železničar je, po mnogima, prikazao možda i najviše u ARKUS ligi jesenas, ali je činjenica da je to ostvario sa maltene jednom kvalitetnom postavom, uz dosta mlađe i neiskusnije igrače na klupi, pa se postavlja pitanje dometa i ambicija u nastavku sezone:

-Baš ovakav nastup protiv Leskovčana obavezuje nas na ozbiljan pristup i kontinuitet u radu. Lepo je videti da se Nišlije vraćaju u halu Čair. Nadam se da ce nam u 2020. godini ukazati poverenje i da ćemo se zajedno radovati novim uspesima. Pošto u ovom trenutku imamo pet bodova zalihe u odnosu na ekipe koje su ”ispod plej-of crte”, sa pravom možemo da se nadamo da ćemo u preostalih osam utakmica u ligaškom delu izboriti mesto u doigravanju za titulu. Ako nam to pođe za rukom, a ubeđeni smo da hoće, onda znate već kako to funkcioniše. Svi kreću od nule. U međuvremenu, u martu nas jedna utakmica deli ud plasmana na fajnal-for Kupa Srbije, a tu ”Želju” i tradicija vuče ka što boljem plasmanu. Iskreno verujem da ćemo, uz podršku grada Niša, kao i do sada, i u nastavku ove ”sezone stabilizacije” nastaviti stazom koju smo utabali jesenas-zaključio je trener koji je pokupio simpatije velikog dela niške rukometne javnosti, a to, iskustvo nam pokazuje, nije nimalo lako stručnjacima koji dođu ”sa strane”.

 

Selektor kadetske reprezentacije

 

U jeku sezone sa ”Željom”, Đorđe Teodorović dobio je veliku čast, imenovan je za selektora kadetske reprezentacije Srbije, dečaka rođenih 2002. godine i mlađih:

-Šta više čovek može da poželi? Da predstavlja svoju zemlju, pa još da radi sa jednom od najtalentovanijih generacija unazad mnogo godina. Prvi utisci su pozitivni, posle turnira u Skoplju, na kome smo pobedili sve rivale, ali dobar deo igrača, iz opravdanih razloga, nije bio na toj akciji, i tek nas čeka pravo upoznavanje i veliki rad, kome se radujem.